logo orginal
rcoo logo

Техничка школа "Нови Београд"
Омладинских бригада 25
11070 Нови Београд
телефон: 011/2164-231

Моделирање


Ventilacija stambenog i poslovnog prostora

 

ventilacija životnog i poslovnog prostora

Funkcija ventilacije ja da osigura kvalitet vazduha koji udišemo kada boravimo u zatvorenim prostorijama. Sa novogradnjom koja ne "diše" i koja je sve više hermetična, jedini način da bi se obezbedio neophodan svež vazduh je preko ventilacionog sistema. Naravno, skoro uvek je moguće otvoriti prozore ali oni ne mogu obezbediti konstantan priliv svežeg vazduha.

Опширније: Ventilacija stambenog i poslovnog prostora

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Energija je glavni pokretač tehnološkog razvoja. Zahvaljujući industrijalizaciji i porastu broja stanovnika potreba za energijom iz godine u godinu eksponencijalno se povećava. Na početku ovog milenijuma obnovljivi izvori energije imaju sve veću ulogu u svetskoj proizvodnji energije. Sve je očigledniji štetan uticaj velikog korišćenja fosilnih goriva na životnu sredinu. Većina naučnika se danas slaže da globalno zagrevanje izazvano ispuštanjem ugljendioksida stvarno postoji i da izaziva ozbiljne klimatske posledice.

Obnovljivi (alternativni) izvori energije obuhvataju energiju sunčevog zračenja (fotonaponske sisteme, toplotne kolektore), vetro-potencijal, vodeni potencijal, geotermalnu energiju, biomasu, gorivne ćelije, itd. Razvoj obnovljivih izvora energije važan je zbog nekoliko razloga:

  • obnovljivi   izvori   energije   imaju   vrlo   važnu   ulogu   u   smanjenju   emisije ugaljendioksida u atmosferu,

  • povećanjem udela obnovljivih izvora energije povećava se energetska održivost sistema. Takođe pomaže u poboljšavanju sigurnosti dostave energije na način da smanjuje zavisnost od uvoza energetskih sirovina i električne energije i

  • očekuje  se  da će  obnovljivi izvori energije  postati  ekonomski konkurentni konvencionalnim izvorima energije u bliskoj budućnosti.

Zbog svega navedenog neosporno je da će se neposrednoj budućnosti iskorišćavanje obnovljivih izvora energije znatno povećati. Zbog toga je neophodno suštinsko razumevanje osnovnih principa korišćenja obnovljivih izvora energije, mogućnosti njihove transformacije i primene.

Energija vetra je transformisani oblik sunčeve energije. Sunce neravnomerno zagreva različite delove Zemlje i to rezultuje različitim pritiscima vazduha, zbog čega dolazi do nastanka vetra. Postoje delovi Zemlje na kojima duvaju stalni vetrovi i na tim područjima je iskorišćavanje energije vetra najisplativije. Dobre pozicije su obale okeana i pučina mora. Kod eksploatacije energije vetra iskorišćava se kinetička energija vetra koja struji kroz određenu površinu normalnu na pravac strujanja. Albert Betz, nemački fizičar dao je još davne 1919. godine zakon energije vetra. Njime je dat kvalitativni aspekt znanja iz mogućnosti iskorišćavanja energije vetra i turbina na vetar.

Na slici 1. prikazan je izvod iz Flash animacije o radu turbine na vetar. U animaciji je prikazan princip konverzije energije vetra u električnu energiju, koja se preko električne mreže prenosi do potrošača.


Slika 1: Turbina na vetar

http://www1.eere.energy.gov/windandhydro/wind_animation.html

http://www.youtube.com/watch?v=2B2IgB2n4AQ&feature=related

Prijemnici sunčeve energije su sistemi koji su izloženi dejstvu Sunca i primaju deo dozračene energije koju transformišu u druge oblike energije. Na današnjem stepenu saznanja i poznavanja problematike korišćenja energije sunčevog zračenja, kao i dostignutog nivoa tehnologije, tehničkim sistemima se mogu smatrati prijemnici za toplotnu i električnu konverziju sunčeve energije.

Na slici 2. dat je izvod iz animacije u kojoj su dati osnovni principi dobijanja i mogućnosti korišćenja sunčeve energije. U animaciji je data analiza promene inteziteta sunčevog zračenja koje dospeva na površinu zemlje usled promene rastojanja između Zemlje i Sunca, Dati su i grafički prikazi i jednačine za izračunavanje osnovnih geometrijskih i energetskih parametara sunčevog zračenja, kao i primeri sistema za konverziju sunčeve energije u električnu energiju.

Slika 2: Postrojenje za dobijanje električne energije iz sunčeve energije

http://holbert.faculty.asu.edu/eee463/solarenergy.html

Direktno pretvaranje energije fotona sunčeve svetlosti u električnu energiju obavlja se u fotonaponskom procesu u solarnim ćelijama.

Na slici 3. dat je izvod iz animacije u kojoj je data analiza rada solarne ćelije. Vrlo tanke pločice (npr. kristala silicijuma sa primesom arsena) izložene zračenju Sunca ponašaju se kao puluprovodnički spoj. Pri interakciji svetlosnih fotona sa elektronima u atomskom omotaču dolazi do emisije elektrona, čime se stvara višak negativnog, a na drugoj višak pozitivnog naelektrisanja usled čega nastaje protok električne energije - struje.


Slika 3: Princip rada solarne ćelije

http://www.energex.com.au/switched_on/power_up/photovoltaic.html

 Hidromehanički energetski potencijal rečnih tokova je posledica prirodnog kretanja vode pod dejstvom toplote Sunca i gravitacionih sila. Ciklus kružnog isparenja vode iz okeana, mora, jezera, reka, sa površine tla, koja se kondenzuje i vraća u obliku padavina na površinu zemlje, tako da se energija dobijena tehničkim korišćenjem ovih ciklusa u hidroelektranama klasifikuje u grupu obnovljivih izvora energije. Energija vode predstavlja najznačajniji obnovljivi izvor energije, a ujedno i jedini koji je ekonomski konkurentan fosilnim gorivima i nuklearnoj energiji. U posljednjih 30-ak godina proizvodnja energije u hidroelektranama je utrostručena. Postoje tri osnovne vrste hidroelektrana: protočne, akumulacione i reverzibilne hidroelektrane. Protočne hidroelektrane su one koje nemaju uzvodnu akumulaciju ili se njihova akumulacija može isprazniti za manje od dva sata rada kod nazivne snage. U tom slučaju kinetička energija vode se koristi direktno za pokretanje turbina. Takve hidroelektrane je najjednostavnije izvesti, njihov uticaj na okolini je meoma mali pri čemu ne dolazi do dizanja nivoa podzemnih voda.

Glavni delovi akumulacione hidroelektrane su akumulacija, brana, zahvat, gravitacijski dovod, vodna komora, zasunska komora, cevovod, mašinska stanica i odvod vode. Postoje dve tipa akumulacionih hidroelektrana: pribranska i derivacijska. Pribranska se nalazi ispod same brane, a derivacijska je smeštena niže od brane i cevovodima je spojena na akumulacionu. Akumulacione hidroelektrane su najčešći način dobijanja električne energije iz energije vode. Problemi nastaju u letnjim mesecima kad prirodni dotok postane premali za funkcionisanje elektrane. U tom slučaju se brana mora zatvoriti i potrebno je održavati nivo vode koji predstavlja biološki minimum.


 

Slika 4: Princip rada pribranske akumulacione hidroelektrane

http://holbert.faculty.asu.edu/eee463/hydroelectric.html

 Potrošnja električne energije zavisi od doba dana, dana u sedmicii godišnjeg doba. Za popunjavanje špiceva potrošnje električne energije grade se reverzibilne hidroelektrane. Kod njih se protok vode odvija u oba smera kroz derivacijski kanal. Kad je potrošnja energije mala voda se pumpa iz donjeg jezera u gornju akumulaciju. To se obično radi noću, jer je tada potrošnja energije najmanja. Danju sistem služi za proizvodnju električne energije i tada se prazni gornja akumulacija.


Slika 5: Princip rada reverzibilne hidroelektrane

http://holbert.faculty.asu.edu/eee463/pumpedstorage.html

 Pod geotermalnom energijom se podrazumeva toplota kojom raspolaže Zemlja u slojevima ispod njene površine, a čiji intenzitet temperature raste sa dubinom - udaljenošću od površine. Toplotni fluks dejstva geotermalne energije nije svuda isti. Današnje tehnologije za proizvodnju električne iz geotermalne energije baziraju na korišćenju pregrejane i suvozasićene pare, odnosno vrele termalne vode i vlažne vodene pare malog stepena suvoće. Za tu namenu potrebni su geotermalni izvori iz kojih ističe dovoljno zagrejan fluid koji se dobija iz bušotina.

Slika 6: Postrojenje za proizvodnju električne energije iz geotermalne energije

http://holbert.faculty.asu.edu/eee463/hydrothermal.html


Efekat staklene bašte i globalno zagrevanje

Efekat staklene bašte nastaje zbog toga što Zemlja i molekuli u atmosferi apsorbuju Sunčevu toplotu. Toplota koja stiže sa Sunca pada na Zemlju, odatle se odbija i najvećim delom odlazi daleko od Zemlje. Gasovi koji kao izolator zadržavaju tu toplotu su gasovi efekta `staklene bašte`. Kada oni ne bi postojali temperatura na površini Zemlje bila bi oko 30 stepeni niža nego što je sada pa bi i život kakav sada postoji bio nemoguć.

 

 

Ali tako je bilo nekad, međutim aktivnosti ljudi ostavljaju velike "ožiljke" na našoj planeti. Na nesreću, civilizacija, pogotovo njen najrazvijeniji deo, proizvodi previše ovih gasova pa oni apsorbuju sve više toplote i sve više zagrevaju Zemlju. Pojava se naziva globalno zagrevanje. Korišćenjem sve većeg broja različitih hemijskih jedinjenja u svakodnevnom životu ljudi su promenili sastav gasova u atmosferi naše planete. Ova promena hemijskog sastava atmosfere dovela je do toga da, umesto da propušta toplotu odbijenu sa površine, atmosfera počne da zadržava odbijenu toplotu. Na ovaj način se cela atmosfera sve više zagreva. Mnogi naučnici su zabrinuti i smatraju da efekat staklene bašte može dovesti do globalnog zagrevanja koje bi imalo katastrofalne posledice na život na planeti. Analize su pokazale da je od 1800 godine prosečna temperatura porasla za 0,7 OC. Mnogima može izgledati nerealno da će biti nečeg lošeg u tome što će na planeti biti malo toplije, međutim globalni porast temperature bi mnogo uticao na uslove života na našoj planeti, a možda bi čak doveo do toga da život ljudi na planeti više i ne bude moguć. Sa povećanjem temperature tropske oblasti bi počele da se šire od ekvatora. Klima bi se totalno promenila, za promenom klime sledila bi promena flore i faune svih krajeva na planeti. Došlo bi do velikih poremećaja u lancima ishrane. Hrane bi bilo sve manje, ali zato vode sve više. Led u polarnim oblastima bi počeo da se topi, a bilo bi i mnogo više padavina. Topljenje lednika bi dovelo do podizanja nivoa svetskog mora i to možda čak i za nekoliko metara, a to ne znači da bi se samo morske obale podigle, već bi porasle i reke i jezera. Ovo bi dovelo do plavljenja područja na kojima živi oko jedna trećina ukupnog stanovništva. Ovo nije ni malo lep scenarijo, ali ako ljudi budu mislili da se ovo ne može desiti i ne počnu intenzivno da rade na smanjenju zagađenja posledice globalnog zagrevanja mogu postati bitan faktor u našim životima.
Oslanjanje celokupnog razvoja civilizacije na proizvodnju energije sagorevanjem fosilnih goriva povećao je emitovanje gasova staklene bašte u atmosferu. Jedan od najzastupljenijih gasova staklene bašte je ugljen dioksid. Ovaj gas nastaje pri sagrevanju svakog fosilnog goriva odnosno sagorevanjem drveta, benzina, nafte, zemnog gasa itd. Ukoliko se smanji obim sagorevanja fosilnih goriva i uspori/zaustavi sečenje šuma najverovatnije bi se smanjila i količina gasova staklene bašte oko Zemlje. Ma kakve drastične mere preduzeli, sada je prekasno da se zaustavi globalno zagrevanje i promene klime mada je moguće uticati na intenzitet tih promena. 
Naučnici ovu pojavu intenzivno izučavaju već desetak godina koristeći i kompjuterski generisane modele za predviđanje narednih poremećaja u klimi i njihovih uticaja na okolinu. Podjednako važno je i proučavanje posledica koje će [očekivani] nastavak povećanja emisije ovih gasova usloviti.

Opasnosti koje se mogu očekivati su međusobno direktno povezane. Možda je najveća opasnost koja preti od povećanja nivoa svih vodenih površina. Osim toga, otopljavanje će i na opstanak ljudi, životinja i biljaka uticati na još čitav niz drugih načina.

Voda na planeti će pre svih ostalih elemenata klime pokazati drastične promene. Povećanje učestalosti poplava već sada predstavlja realnu opasnost. Kako rastu temperature u atmosferi, povećavaju se i temperature velikih vodenih površina koje će se širiti na račun topljenja nekada `večno` zaleđenih oblasti. Širenje površine pod vodom će za sobom doneti i povećanje nivoa mora. 

Smatra se da najviše posledica na globalno zagrevanje imaju:

1) Ugljendioksid (CO2) – smatra se da ovaj gas učestvuje sa oko 50 – 55% u globalnom zagrevanju. Osnovni razlog povećanjam koncentracije ovog gasa u atmosferi je sve veće korišćenje fosilnih goriva (ugalj, nafta, gas) i seča šuma.
2) Hlorofluorokarbonati (CFC) – učestvuju sa oko 25% u globalnom zagrevanju. CFC jedinjenja se koriste za pravljenje plastičnih masa i u rashladnim uređajima.
3) Metan (CH4) – oko 12% učešća, nastaje raspadanjem organskih jedinjenja ali najveća količina metana u atosferi potiče iz industrijskih postrojenja
4) Azot (I) oksid – učestvuje sa 6% u globalnom zagrevanju. Najvećim delom se oslobađa u industriji, ali velike količine ovog gasa se oslobode i u vulkanskim erupcijama

klima uređaji u našem domu

KLIMA UREĐAJI U NAŠEM DOMU 
 Davne 1877. godine, Kraljevski zavod za patente u Berlinu odobrio je patent nemačkog naučnika Karla fon Lindea za njegove rashladne mašine čime je počela savremena era hlađenja. Za početak ere klimatizacije smatra se 1902. godina kada je američki inženjer Vilis Kerijer patentirao prvi sistem za klimatizaciju vazduha. Baš kao što je to i nemački naučnik Linde formulisao i klima uređaji imaju isti sistem rada i osnovne komponente kao i kućni frižider. Sedamdesetih godina prošlog veka razvijen je tzv. kompaktni ili prozorski klima uređaj, kod koga su u jednom kućištu bili smešteni svi elementi, sa spoljašnje strane kompresor i kondenzator sa ventilatorom a sa unutrašnje, isparivač i ventilator. Kasnije su razvijeni tzv. split-sistemi kod kojih je glavni pogonski sklop (kompresor i kondenzator) izmešten napolje, izvan prostorije. 
Kakav klima uređaj kupiti ?
Na tržištu dominiraju klime od 9.000, 12.000 i 18.000 BTU/h (britanska merna jedinica za snagu klima uređaja), ovi srednji hlade prostor od oko 130 kubika (standardno izolovana soba površine 50 m2 i visine 2,5 m).

Za izračunavanje kapaciteta hlađenja koji vam je potreban koristi se jednostavna formula: veličinu prostora koji želite ohladiti (zagrejati), izraženu u kubnim metrima, pomnožite s faktorom od 30 do 40, zavisno od toplotnog opterećenja prostora. Prostor je toplotno vrlo opterećen ako je izložen suncu, ako ima puno staklenih površina, ako se u njemu zadržava puno ljudi ili se u prostoru nalazi puno kompjuterske opreme i drugih unutrašnjih izvora toplote. Dobijeni broj u vatima predstavlja kapacitet hlađenja za pravi izbor modela klima-uređaja koji vam je potreban. Jednostavan primer:

32 (m²) (površina osnove) x 3 (m) (visina plafona) x 35 W (faktor) = 3360 W


Osnovna namena klima-uređaja jeste hlađenje međutim, sve savremene jedinice imaju i toplotnu pumpu, pa mogu i da dogrejavaju, ali samo ako spoljna temperatura ne prelazi -5°C. Kvalitetniji uređaji sa invertar kompresorima mogu da greju prostorije i ako je napolju -15°C. Iako su skuplji, posle nekoliko godina se isplate jer troše jako malo struje. Klasičan klima uređaj ne treba koristiti zimi, kada su spoljne temperature niske (niže od 0ºC) jer se spoljna jedinica zarobi ledom, te ne može normalno da radi, a može doći i do mehaničkih oštećenja. Najkritičnija temperatura za grejanje je od +4ºC do -2°C , jer je tada relativna vlažnost vazduha velika.

Ako je relativna vlažnost vazduha veoma visoka (>80%), a uređaj radi u režimu hlađenja, može se desiti da kaplje voda iz unutrašnje jedinice. Tada treba smanjiti brzinu ventilatora na minimum ili uključiti režim za odstaranjivanje vlage u vazduhu.


Imajte u vidu i nekoliko bitnih elemenata prilikom donošenja konačne odluke o kupovini klima uređaja:
•Položaj objekta koji treba da se klimatizuje - naravno veća snaga je potrebna za objekte koji su okrenuti ka jugu, jugo zapadu i zapadu jer je uticaj sunčeve energije mnogo veći nego na severnoj ili istočnoj strani;
•Izolacija objekta - dobro izolovani objekti sa dobrom i kvalitetnom stolarijom zahtevaju manje snage nego objekti sa slabijom izolacijom; 
•Staklene površine - element staklene bašte svima je pozna i kao takav je vrlo nezgodan za klimatizaciju jer potrebna snaga na objektima sa dosta stakla prelazi i duplo veću snagu u odnosu na standard. Naravno dosta se tu može uticati i roletnama, venecijanerima, stop sol folijama i sl.;
•Unutrašnja visina u objektu - zbog poznatih zakona fizike da hladan vazduh ide na dole, a da topli vazduh ide na gore visina prostora bitnije utiče na snagu uređaja u slučajevima iznad standarda (preko 3.2m); 
•Namena prostora – postoje kriterijumi za potrebnu snagu uređaja za stambene prostorije koji se svakako ne mogu primenjivati i u recimo ugostiteljskim, trgovačkim objektima ili u fitnes centrima gde je pored većeg broja ljudi prisutno i jače osvetljenje, uređaj koji takođe emituju toplotnu energiju, rasipanje energije kroz često otvaranje vrata i sl.;
Održavanje
Redovno održavanje znači čist, svež i zdrav vazduh, i zaštitu od najrazličitijih bolesti i alergija. Proveravajte čistoću vaših filtera i čistite ih redovno jer time produžavate vek trajanja uređaja i obezbeđujete pravilan rad. Zbog svega ovoga, pre sezone hlađenja potrebno je izvršiti generalno čišćenje i dezinfekciju klima uređaja, prvenstveno iz higijenskih razloga, jer u suprtotnom klima uređaj može biti izvor najrazličitijih bolesti i alergija. Filtere potopite u mlaku vodu (do 30ºC ) u koju se sipa malo deterdženta za sudove i ostavite da odstoji 30 min. Zatim ih isperite mlazom vode, prosušite ih i vratite ih suve na mesto. Nemojte preterivati sa podešavanjem temperature, naročito leti pri hlađenju. Preporučuje se maksimalna razlika unutrašnje u odnosu na spoljnu od 10ºC . Neka normalna zadata temperatura leti je 25ºC. Pogrešno je mišljenje da klima, kad se podesi na temperaturu od 16°C, a napolju je 35°C, zaista može da postigne tu temperature. Pod uslovom da je adekvatan prostoru, uređaj može da napravi 5-7 stepeni temperaturne razlike.
Pobornici zaštite životne sredine i efikasnog korišćenja energije imaju još nekoliko saveta za sve sadašnje i buduće vlasnike klima uređaja: 
 - Spustite roletne ili navucite zavese kako bi ste smanjili nakupljanje toplote danju, a otvorite ih noću da povećate hlađenje,
- Ako se spoljašnji deo klima uređaja nalazi u hladovini troši 10% manje energije,
- Pazite da termostat od klima uređaja ne stoji u blizini sijalica i drugih aparata,
- Hladite samo prostorije u kojima boravite,
- Koristite ventilator uz klima uređaj, jer time raste efikasnost klima uređaja,

mr Bora Stanojković-praktična nastava




У циљу  што  лакшег овладавања грађом и трајнијег усвајања знања ,нових појмова и навика из практичне наставе маш. стр.--ручне обрададе, а према темама плана и програма за 2009/10. школску годину.            
          

        1. Безбедност и здравље на раду,
        2. Мерење и контролисање -подела мерила,
       3. Шта је мерење,                                                                               

rts planeta 60

ministarstvo rasporednastave gov rs

BLOG2

Ко је на мрежи: 150 гостију и нема пријављених чланова

Актуелна дешавања

Ванредни ученици - пријава испита за децембар и консултације

ВАНРЕДНИ УЧЕНИЦИ

Пријава испита за децембарски испитни рок

Од 16.11.2020. до 21.11. 2020. год.

Полагање испита од 30.11. до 05.12. 2020. год. Према накнадно утврђеним терминима, који ће благовремено бити објављени на сајту школе

КОНСУЛТАЦИЈЕ ЗА ДЕЦЕМБАРСКИ ИСПИТНИ РОК......отвори




Информација о организовању и остваривање наставе у школској 2020/2021

Информација о организовању и остваривање наставе у школској 2020/2021

Родитељи имају право и обавезу да се изјасне да ли ће у постојећим епидемиолошким условима дозволити да њихово дете/деца похађају наставу по комбинованом моделу или ће се определити за учење на даљину.

Одељењске старешине ће ступити у контакт са родитељима у вези са изјашњавањем.

Према стручном упутству Министарства просвете које је усвојила Влада Републике Србије школа се припрема за наставу по комбинованом моделу што подрадразумева следеће:

-         Ученици једне недеље долазе у школу на непосредну наставу,а следеће недеље реализују часове путем наставе на даљину

-         Ученици једне групе када су у школи имају све часове по распореду. Уколико је у одељењу више од 16 ученика,одељење се дели на две групе

-         Ученици када прате наставу на даљину дужни су да прате Google учионицу према распореду часова

-         Оцењивање ученика у овом моделу наставе се реализује када су ученици у школи уважавајући све принципе оцењивања

-         Часови трају по 30 минута

 

Упутство о мерама заштите здравља ученика

 

Ученици не треба да долазе у школу уколико имају повишену телесну температуру и /или симптоме респираторне инфекције.

Родитељи треба свако јутро да провере телесну температуру својој деци пред полазак у школу.

 

Oдржавање физичке дистанце

Одржавати физичку дистанцу са другим особама у школи од најмање 1,5 м.

Обавезно ношење маски

Ученик маску треба да носи при уласку у школу па све до доласка до своје клупе.

Маска се обавезно користи и приликом одговарања и сваког разговора.

Маска се обавезно користи и приликом било којег кретања ван клупе, приликом одласка на одмор или тоалет.

Препоручује се да ученици све време боравка у школи носе маску,али она се може одложити у периоду када ученик седи у својој клупи и слуша наставу.

Током боравка у школи могуће је да се користи било која маска (хируршка,епидемиолошка или платнена), али она треба да се користи на исправан начин тако да покрива нос и уста.

 

Прање руку

Руке се перу водом и сапуном у трајању од најмање 20 секунди или употребом дезинфекционог средства на бази 70% алкохола. Дезинфекција руку не може заменити прање руку водом и сапуном уколико су руке видно запрљане.



ВАНРЕДНИ УЧЕНИЦИ - ИСПИТНИ РОК ОКТОБАР 2020.

РАСПОРЕД ПОЛАГАЊА ИСПИТА ОКТОБАРСКИ ИСПИТНИ РОК 2020....ОТВОРИ!


 

ВАНРЕДНИ УЧЕНИЦИ - КОНСУЛТАЦИЈЕ ОКТОБАР 2020.


РАСПОРЕД КОПСУЛТАЦИЈА ЗА ВАНРЕДНЕ УЧЕНИКЕ ОКТОБАР ......ОТВОРИ!


 

РАСПОРЕД ПОЛАГАЊА ЗАВРШНИХ, МАТУРСКИХ И СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИХ ИСПИТА ЗА ВАНРЕДНЕ УЧЕНИКЕ

РАСПОРЕД ПОЛАГАЊА ЗАВРШНИХ, МАТУРСКИХ И СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИХ ИСПИТА ЗА ВАНРЕДНЕ УЧЕНИКЕ ОКТОБАРСКИ РОК ...ОТВОРИ