logo orginal
rcoo logo

Техничка школа "Нови Београд"
Омладинских бригада 25
11070 Нови Београд
телефон: 011/2164-231

 



 

 

Tehnička škola "NOVI BEOGRAD"

Omladinskih brigada 25

Novi Beograd

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

PITANjA I ODGOVORI

IZ

TEHNIČKOG CRTANjA SA NACRTNOM GEOMETRIJOM

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

                                                                                                                                Nastavnik:

                                                                                                   Dragan Dimitrov

 

 

 

 

 

 

S A D R Ž A J

 

(pitanja iz tehničkog crtanja)

 

 

strana

1.       Standardi. Vrste standarda..................................................................................................

2.       Vrste tehničkih crteža.......................................................................................................

3.       Formati crteža.....................................................................................................................

4.       Razmera. Vrste razmere......................................................................................................

5.       Vrste linija i njihova primena................................................................................................

6.       Tehničko pismo...................................................................................................................

7.       Zaglavlja tehničkih crteža.....................................................................................................

8.       Ortogonalno (pravouglo) projiciranje...................................................................................

9.       Projekcija tačke na jednu, dve i tri ravni...............................................................................

10.     Projekcija prave (duži)........................................................................................................

11.     Projiciranje geometrijskih tela - valjak..................................................................................

12.     Projiciranje geometrijskih tela - kupa...................................................................................

13.     Projiciranje geometrijskih tela - prizma.................................................................................

14.     Projiciranje geometrijskih tela - piramida..............................................................................

15.     Aksonometrija.....................................................................................................................

16.     Pravouglo projiciranje, pogledi, izgledi i njihov raspored.......................................................

17.     Kotiranje - vrste kotiranja....................................................................................................

18.     Pravila načela, elementi kotiranja..........................................................................................

19.     Kotiranje konusa i nagiba....................................................................................................

20.     Tolerančije dužina i uglova.................................................................................................

21.     Tolerančije oblika i položaja..............................................................................................

22.     Kvalitet obrađenih površina...............................................................................................

23.     Preseci mašinskih delova...................................................................................................

24.     Veze mašinskih elemenata - navojne veze...........................................................................

25.     Veze mašinskih elemenata - veze klinom............................................................................

26.     Uprošćeno crtanje - zupčasti prenos..................................................................................

27.     Uprošćeno crtanje - lančani prenos....................................................................................

28.     Skičiranje mašinskih delova - izrada skice..........................................................................

29.     Kompjuterska grafika........................................................................................................

 

 

 

1.       Standardi. Vrste standarda

 

Standardizačijom je omogućena masovna proizvodnja velikog broja istih delova (ležišta, vijci i podloške) na automatskim mašinama čime je povećana ekonomičnost, produktivnost i rentabilnost.

Utvđivanje propisa kojima su tačno predviđeni oblici i mere delova sa istom funkcijom, materijal od koga su izrađeni, način ispitivanja kvaliteta itd. naziva se standardizacija a sami propisi standardi.

Standardi mogu biti:

  1. interni - važe u okviru jednog predužeća
  2. nacionalni - važe u jednoj državi (JUS, DIN, ASA)
  3. regionalni - važe u više država (ECE,GATT, SEV)
  4. međunarodni - važe u celom svetu (ISO)

 

2.       Vrste tehničkih crteža

 

Po JUS - ovim predviđenim kriterijumima izvršena je podela crteža:

a)  prema načinu prikazivanja:

-     Ortogonalni crtež prikazuje predmet gledan iz pravca upravnog na ravan projektovanja.

-     Aksonometrijski crtež prikazuje "prostorni" izgled predmeta jednom slikom.

b)  prema sadržini:

-     Crtež sklopa prikazuje složenu celinu i međusobni odnos elemenata (delova).

-     Crteži detalja prikazuju oblik, mere, materijal i kvalitet obrađenih površina samo jednog dela (detalja).

c)  prema nameni:

-     Projektni crtež prikazuje oblik objekta u osnovnim crtama i sa najvažnijim proračunima.

-     Montazni crtež prikazuje način montiranja složene konstukcije.

-     Radionički crtež prikazuje samo jedan deo sa svim elementima potrebnim za izradu u radionici.

-     Situacioni crtež prikazuje međusobni položaj mašina i položaj mašina u odnosu na zgrade.

-     Shematski crtež uprošćeno prikazuje jedan detalj ili sklop koristeći usvojene simbole. Shematski se prikazuje rad alatnih mašina, vozila i td.

-     Patentni crtež prikazuje ideju ili sustinu funkcionisanja nekog pronalaska i služi kao prilog uz prijavu pronalaska.

-     Skica je crtež urađen slobodnom rukom ali uz primenu pravila tehničkog crtanja.

d)  prema načinu izrade površine:

-     Original je crtež urađen olovkom ili tušem na pausu ili hameru.

-     Kopija se dobija umnožavanjem sa originala na ozolid - hartiji.

 

3.       Formati crteža

 

Tehnički crteži crtaju se na formatima hartije odredenog oblika i standardnih veličina. Ovi formati nose oznaku A. Kao osnovni format uzet je pravougaonik a ´ b = 1 m2, a odnos stranica a ´ b =. Iz ovih relacija slede dužine stranica formata:

a) A0 = 1189 ´ 849 mm                       b) A1 = 841 ´ 594 mm                         c) A2 = 594 ´ 420 mm

d) A3 = 420 ´ 297 mm                         e) A4= 297 ´ 210 mm

 

Produžene veličine formata služe za crtanje dugačkih a uskih predmeta i objekata. Ovi formati se dobijaju produženjem kraće strane formata.

 

4.       Razmera. Vrste razmere

 

Razmera je odnos dužina linije na crtežu i dužine u prirodi koju ta linija predstavlja. Razmera se označava rečju razmera ili samo brojkama i upisuje se u zaglavlje tabele. Na crtežu predmeta upisuju se uvek stvarne vrednosti pojedinih veličina bez obzira na razmeru.

 

Razmera za uvećanje

50 : 1

  5 : 1

20  : 1

  2  : 1

 10 : 1

Stvarna veličina

 

  1  : 1

 

Razmere za umanjenje

  1 : 2

  1 : 20

  1 : 200

  1 : 2000

   1 : 5

   1 : 50

   1 : 500

   1 : 5000

   1 : 10

   1 : 100

   1 : 1000

   1 : 10000

 

5.       Vrste linija i njihova primena

Slika 5.1

 

U mašinskom tehničkom crtanju koriste se sledeće vrste linija (sl.5.1):

A. puna debela linija. Koristi se za vidljive ivice i konture.

B. puna tanka linija. Koristi se za crtanje kotnih i pomoćnih linija, pokaznih linija, linija srafure, kontura poprečnih preseka i kratkih osnih linija.

C. puna tanka linija izvucena slobodnom rukom, služi za obeležavanje delimičnih preseka, skraćenja i td.

D. puna tanka linija sa cik - cakom. Ove linije služe za crtanje skraćenih izgleda i ogranicenje preseka.

E. isprekidana debela linija

F.  isprekidana tanka linija služi za crtanje zaklonjenih kontura i ivica.

G. crta - tačka - crta, tanka linija. Ovom linijom crtaju se osne linije, simetrale i putanje.

H. crta - tačka - crta sa zadebljanjima na krajevima i mestima promene pravca, služi za crtanje ravni preseka.

J.  crta - tačka - crta, debela. Ovom linijom prikazuju se površi na kojima se izvode specijalni postupci (galvanizacija, cementacija i td.).

K. crta - dve tačke - crta, tanka. Služi za prikazivanje kontura susednih delova, kontura mašinskih delova pre oblikovanja i za crtanje međupoložaja i krajnjeg položaja pokretnih delova.

 

Debljine linija biraju se u zavisnosti od veličine i složenosti crteža iz sledećeg niza: 0,18; 0,25; 0,35; 0,5; 0,7; 1; 1,4 i 2 mm.

 

6.       Tehničko pismo

 

Jugoslovenskim standardom su propisane karakteristike tehničkog pisma koje se koriste na tehničkim crtežima i u njihovoj propratnoj dokumentaciji. Tehničko pismo obuhvata slova latinice, cirilice, grčki alfabet, arapske i rimske brojeve, znakove računskih radnji i interpun­kcije. Standard se prvenstveno odnosi na tehničko pismo koje se ispisuje pomoću šablona, ali je primenljiv i pri ispisivanju tehničkog pisma slobodnom rukom.

Osnovni razlog za upotrebu standardnog tehničkog pisma proistekao je iz potrebe da pi­sani tekstovi, odnosno reči, brojevi i znakovi u tehničkoj dokumentaciji, budu čitki i prečizni, bez mogućnosti dvojakog tumačenja.

 

Slika 6.1

Prema standardu u upotrebi su dva tipa slova: tip A i tip B. Slova tipa A i B mogu biti ispisana pod uglom od 15° u odnosu na vertikalu nagnuta na desnu stranu, a mogu biti ispisana i vertikalno (uspravno).

Za tehničko pismo bilo kojeg tipa (A ili B) kao osnovna mera od koje zaviše sve veličine tehničkog pisma uzeta je visina velikih slova ili nazivna visina, označena malim slo­vom h. Na slici 6.1 dati su osnovni podaci o veličinama tehničkog pisma.

Upotrebljavaju se sledeće visi­ne slova: 2,5; 3,5; 5; 7; 10; 14 i 20 mm. Izbor visine slova zavisi od veličine formata, vrste i namene crteža.

Osnovna razlika između slova i brojeva tipa A i tipa B je u odnosu d/h. Koriste se dva standardna odnosa: d/h =1/14 - tip A i d/h =1/10 - tip B, jer njihova upotreba zahteva najmanji broj debljina linija.

U tabeli je data zavisnost pojedinih veličina tehničkog pisma tipa A i B u zavisnosti od visine velikog slova (h).

 

Karakteristike

Odnos

 

tip A (d=h/14)

tip B (d=h/10)

Visina slova

 

 

Visina velikih slova                                                        h

(14 / 14) h

(10 / 10) h

Visina malih slova (bez drske ili repa)                 c

(10 / 14) h

(7 / 10) h

Rastojanje između slova / brojki                                      a

(2 / 14) h

(2 / 10) h

Minimalno rastojanje između osnovnih linija                     b

(22 / 14) h

(16 / 10) h

Minimalno rastojanje između reči                                    e

(6 / 14) h

(6 / 10) h

Debljina linija                                                                 d

(1 / 14) h

(1 / 10) h

 

7.       Zaglavlja tehničkih crteža

 

Zaglavlje je uokvireni deo površine crteža koji služi za upisivanje podataka potrebnih za označavanje, razvrstavanje i upotrebu crteža. Sastoji se iz osnovnog dela (Slika 1 u Prilogu) i, zavisno od potrebe, dodatnih polja za unošenje dopunskih podataka o nacrtanom predmetu.

 

8.       Ortogonalno (pravouglo) projiciranje

 

projiciranje je postupak prikazivanja oblika nekog predmeta crtežom, dvodimenzional­nom slikom. Cilj izučavanja projiciranja je da se nauči crtanje oblika mašinskih delova i pred­meta uopšte, kao i da se na osnovu nacrtanih projekcija stekne trodimenziona slika (predstava) prikazanog predmeta.

S obzirom na najčešću primenu ortogonalnog (pravouglog) projiciranja osnovni zadatak je određivanje položaja tačke, prave (duži) i geometrijskih slika u prostoru i njihov međusobni odnosi.

 

Slika 8.1

U nacrtnoj geometriji prostor je podeljen sa trima ravnima: horizontalnicom (H), frontalnicom (F) i profilnicom (P). Ove ravni se nalaze pod uglom od 90 jedna u odnosu drugu i prostor dele na osam delova - oktanata. Položaj tačke, prave i geometrijskih slika je na ovaj način potpuno odreden.

Međusobni preseci ravni H, F, P čine Dekartov koordinatni sistem Oxyz, gde je osa x upravna na profil­nicu P, osa y upravna je na frontalnicu F i osa z upravna je na horizontalnicu H. Tačka O je koordinatni početak siste­ma. Ravni H, F, P jednog oktanta čine ortogonalni triedar (pravouglu troravan) - sl. 8.1

 

9.       Projekcija tačke na jednu, dve i tri ravni

 

Slika 9.1

Ovde je reč o pravouglom (ortogonalnom) projiciranju tačke na projekcijske ravni (sl. 9.1). Projekcijski zraci upravni na profilnicu zvaće se "x" zraci, zraci upravni na frontalnicu zvaće se ²y" zraci i zraci upravni na na horizontalnicu zvaće se "z" zraci.

projiciranje tačke na jednu i dve ravni ne definiše položaj tačke u prostoru .

Da bi položaj prave u potpunosti bio odreden potrebno je da se odrede rastojanja prave od projekcijskih ravni Dekartovog koordinatnog sistema, dakle:

*     rastojanje od profilnice - koordinatom x

*     rastojanje od frontalnice - koordinatom y

*     rastojanje od horizontalnice - koordinatom z

Položaj tačke u prostoru kraće se piše A(xa, ya, za).

 

10.     Projekcija prave (duži)

 

Duž se projicira na sledeći način: projiciraju se krajnje tačke duži na projekcijske ravni (H, F, P). Spajanjem odgovarajucih projekcija tih tačaka dobija se projekcija duži na datu ravan. Duž se može posmatrati kao ivica nekog predmeta.

Može se zaključiti:

 

Slika 10.1

a)    duž se projicira u pravoj veličini na projek­cijsku ravan sa kojom je paralelna (sl.10.1).

b)   ako je duž upravna na projekcijsku ravan, onda se ona na nju projicira kao tačka (sl.10.2).

c)    ako je duž pod nekim uglom u odnosu na pro­jekcijsku ravan ili ravni, onda će se duž na ra­van ili ravni projektovati skraćeno (sl.10.3).

 

 

 

 

Slika 10.2

 

Slika 10.3

 

 

11.     Projiciranje geometrijskih tela - valjak

 

 

Slika 11.1

Valjak (oblicu) dovoljno je projicirati na dve ravni. Analizom pravouglih projekcija valjka na dve uzajamno upravne projek­cijske ravni (horizontalnicu i frontalnicu) uočava se sledeće (sl. 11.1):

-     osnova valjka je krug paralelan sa rav­ni H, pa se na nju projicira u pravoj veličini,

-     na ravan F projicira se kao pravouga­onik čije su stranice jednake prečniku kruga i visini valjka,

-     projekcija na profilicu P nije potrebna jer je identična projekciji na frontal­nicu.

 

 

12.     Projiciranje geometrijskih tela - kupa

 

Analizom pravouglih projekcija konusa na dve uzajamno upravne projekcijske ravni (horizontalnicu i frontalnicu) uočava se sledeće (sl.12.1):

-     osnova konusa je krug paralelan sa ravni H, pa se na nju projicira u pravoj veličini, a na ravan F projicira se kao duž čija je dužina jednaka prečniku osnove d,

Slika 12.2

-     bočna površ (omotač) projicira se na ravan H kao krug identičan osnovi, a na ravan F projicira se u vidu jednakokrakog ili jednakostra­ničnog trougla čija je osnova jednaka prečni­ku d. Bočne stranice trougala jednake su dužini izvodnice konusa,

-     projekcija vrha S na ravan H poklapa se sa projekcijom središta osnove,

-     izvodnice konusa, koje su paralelne sa projek­cijskom ravni F projiciraju se na nju u pravoj veličini a iste izvodnice projiciraju se na pro­jekcijsku ravan H u skraćenoj veličini,

-     kada osnova konusa nije paralelna ni sa jed­nom projekcijskom ravni, na njih se projicira kao elipsa.

 

 

13.     Projiciranje geometrijskih tela - prizma

 

 

Slika 13.1

Pravilna petostrana prizma projicira se na tri pro­jekcijske ravni H, F i P. Analizom pravouglih projekcija prizme uočava se sledeće (sl. 13.1):

-     osnova prizme je petougao paralelan sa ravni H, pa se na nju projicira u pravoj veličini, a na ravan F i P projicira se kao duž,

-     omotač prizme projicira se kao pravougaonik na ravni F i P čija je visina jednaka visini prizme.

 

14.     Projiciranje geometrijskih tela - piramida

 

 

Slika 14.1

Projiciranje prave pravilne četvorostrane piramide vrši se na tri projekcijske ravni H, F i P. Analizom pravouglih projekcija piramide uočava se sledeće (sl .14.1):

-     osnova piramide je kvadrat paralelan sa ravni H, pa se na nju projicira u pravoj veličini, a na ravni F i P projicira se kao duž čija je dužina jednaka dužini stranice kvadrata,

-     omotač piramide sačinjavaju jednakokraki ili jednakostranicni trouglovi čije su projekcije na ravni H i P trouglovi čije su dužine krako­va skraćene jer se nalaze pod uglom u odnosu na date ravni.

 

 

 

15.     Aksonometrija

 

 

Slika 15.1

Ako se pravougla troravan (ortogonalni triedar) postavi prema projekcijskoj ravni tako da su joj sve tri ose prema njoj u kosom položaju i pravouglo se projicira, dobiće se pravougla aksonometrijska troravan Ox'y'z'. Svaka od osa x, y i z troravni projicira se skraćeno. To skraćenje zavisi od uglova koji ose zahvataju sa projekcijskom ravni.

U zavisnosti od toga koja od strana pred­meta treba da se istakne manje ili više, tri među­sobno upravne ivice ili ose postavljaju se prema projekcijskoj ravni u različite položaje, pa su i skraćenja duž osa različita. Reč je o izometriji (kod koje se sve tri ose skračuju podjednako), i dimetriji (kod koje su skraćenja duž dveju osa jednaka).

 

Slika 15.2

S obzirom na jednostavnost i praktičnost, u daljem razmatranju biće korišćena uglavnom izometrija (sl. 15.1 i 15.2).

Geometrijska rogljasta tela (i tela uopšte) pri projiciranju u izometriji postavljaju se u polo­žaj koji daje najjasniju prostornu predstavu o ob­liku. Mere se nanose duž koordinatnih osa u istoj razmeri usvojenoj prema veličini predmeta.

 

 

 

16.     Pravouglo projiciranje, pogledi, izgledi i njihov raspored

 

 

Slika 16.1

Pogledom spreda (a) dobija se na frontalnici izgled (a), pogledom odozgo (b) dobija se na horizontalnici izgled (b) i pogledom sleva (c) dobija se na profilnici izgled (c) (sl.16.1). Kombinovanjem raz­ličitih geometrijskih tela, njihovim rav­nim presecima i međusobnim prodorima dobijaju se predmeti različitih oblika. Ovi oblici prikazuju se projekcijama dobijenim iz različitih pravaca i smerova.

Prema JUS A.AO.110 projekcijski zraci nazivaju se pogledima, a odgova­rajuće projekcije izgledima.

Projiciranje modela i predmeta uopšte treba izvoditi postupno.

 

 

 

 

17.     Kotiranje - vrste kotiranja

 

Kotiranje je unošenje brojnih vrednosti veličina predmeta (sklopa) u crtež.

Kotiranje s obzirom na konstrukcijske zahteve:

  1. lančano kotiranje (sl. 17.1) - primenjuje se u slučaju kada su za funkciju bitna međusobna rastojanja pojedinih elemenata i gde ne postoji opasnost od ugrožavanja funkcije predmeta kada se saberu tolerancije pojedinih kota.
  2. kotiranje u odnosu na zajedničku mernu osnovu (sl. 17.2) - koristi se kada ne­koliko kota istog smera ima zajednički početak - mernu osnovu. Može se izvoditi kao paralelno kotiranje gde se sve kote mere od jedne - zajedničke merne osnove. Prepo­ručuje se da razmak između konture i prve kotne linije i između svih sledećih kotnih linija bude oko 8 mm.

 

 

Slika 17.1

 

Slika 17.2

 

 

Slika 17.3

  1. kotiranje koordinatama (sl. 17.3) - izvodi se na delovima koji imaju puno detalja (rupa) i da se kotne linije ne bi preplitale, kotni brojevi se upisuju u tabelu sa koordinatama x, y i Æ za položaj i prečnik rupe.
  2. kombinovano kotiranje (sl. 17.4) - ukoliko je potrebno, mogu se na crtežu kombinovati lančano kotiranje i kotira­nje počev od zajedničke merne osnove.

 

 

Slika 17.4

 

 

 

18.     Pravila načela, elementi kotiranja

 

Osnovna načela kotiranja:

-     pravilno kotiran crtež isključuje svaku potrebu bilo kakvog računanja kota pri korišćenju crteža

-     svi podaci o dimenzijama predmeta moraju biti pokazani potpuno i nedvosmisleno

-     svaka mera se na crtežu kotira samo jednom

-     kota se smešta u onu projekciju (izgled) u kojoj je dotični deo najjasnije prikazan

-     na istom crtežu sve mere daju se u istim jedinicama (milimetrima) ali se te jedinice ne pišu

Elementi kotiranja su:

-     pomoćna kotna linija

-     kotna linija

-     pokazna linija

-     kotni završetak- strelica ili kosa crta

-     kotni broj

 

 

19.     Kotiranje konusa i nagiba

 

Na slici 19.1 pokazan je način izrade konusa na strugu i karakteristične mere konusa.

Iz osenčenog trugla (D - d)/2L = 2tga/2. Ako se označi da je L/(D - d) K, gde je K deo dužine konusa na kome je D - d = 1, dobije se:

 

KONUS 1 : K= D - d / L = 2 tg a/2

 

Primer: KONUS 1:100 znači da se na svakih 100 mm dužine prečnik konusa promeni za 1 mm. Ugao a/2 je ugao između ose konusa i njegove izvodnice i koristi se pri izradi konusa na strugu. To je ugao zakretanja suporta (vidi levi deo slike 19.1).

 

 

 

 

Slika 19.1

 

 

Konus se kotira tako da korisnik crteža ne treba nista da izračunava. Na slici 19.2 date su dve najčešće kombinacije. U prvoj, strugar kao korisnik crteža treba da ima tabelu iz koje može da, na osnovu datih podataka za odeđeni konus, pročita veličinu ugla a/2, koji mu je pri izradi konusa potreban. Zbog toga je u prednosti druga kombinacija.

 

 

Slika 19.2

 

Na slici 19.3 prikazan je klin sa karakterističnim merama. Jedna strana je nagnuta prema naspramnoj strani pod nekim nagibom, odnosno pod uglom a. Iz osenčenog trougla je (H-h)/ L = tga. Ako se označi L/(H-h) = N, gde je N deo dužine klina na kome je H-h =1, dobija se:

NAGIB KLINA  1: N = H - h / L = tga

 

Primer: NAGIB 1: 50 znači da se na svakih 50 mm dužine klina visina promeni za 1 mm.

 

 

Slika 19.3

 

 

Slika 19.4

 

Klin se kotira na način koji zavisi od odeđene prilike, pri čemu se nastoji da nema potrebe za dodatnim izračunavanjem bilo kog podatka. Na slici 19.4 pokazane su dve od više mogućnosti.

 

 

20.     Tolerancije dužina i uglova

 

Oblik mašinskog dela, njegove mere i tačnost izrade zavise od njegove namene, odnos­no od njegove funkcije. Te i druge funkcionalne karakteristike mašinskih delova (tvrdoća površina, žilavost i dr.) određuje konstruktor i propisuje ih tehničkom dokumentacijom.

Kada je reč o merama mašinskog dela, treba razjasniti neke osnovne pojmove koji su od značaja za dalje razmatanje.

S obzirom na odnos mernih površina merila za dužinske mere i predmeta koji se meri, mere mogu biti spoljašnje, unutrašnje i neodeđene.

Spoljašnja mera (S) je mera koja se očitava na merilu čije merne površi obuhvataju mereni predmet spolja (dodirne površi su izvan merene dužine).

Unutrašnja mera (U) je mera koja se očitava na merilu čije su merne površi pri merenju obuhvaćene površima predmeta koji se meri.

Neodeđena mera (N) je mera koja se ne može isključivo svrstati ni u jednu od opisanih mera već se posmatra ili kao jedna ili kao druga, što zavisi od odeđenog slučaja.

U tehničkoj praksi poznato je da se mere ne mogu svrstati idealno tačno, niti je to potrebno. Zapravo, mašinski delovi mogu da vrše svoju funkciju i sa ostvarenim merama postignutim u izvesnim granicama odstupanja od odeđene polazne - nazivne mere.

Najveća dozvoljena - granična odstupanja propisuje konstruktor i saopštava ih u tehničkoj dokumentaciji na način koji je standardom propisan. Mere kod kojih su odeđena ova odstupanja zovu se tolerisane mere.

Karakteristični predstavnik spoljašnjih mera je prečnik osovine, odnosno bilo kog punog cilindričnog dela. U terminologiji se koristi zajednički - opšti naziv "osovina". Sve veličine koje se odnose na spoljašnje mere označavaju se malim slovima latinice. Karakteristični predstavnik unutrašnjih mera je prečnik cilindričnog otvora (ili rupe), za koji se koristi zajednički naziv "rupa". Veličine koje se odnose na unutrašnje mere označavaju se velikim slovima latinice.

Tolerisane mere na crtežu se mogu kotirati pomoću simbola ili brojnim vrednostima odstupanja.

 

 

Slika 20.1

 

Slika 20.2

 

 

Na primer, oznaka Æ 40H7 (sl.20.1) odnosi se na rupu nazivnog prečnika 40 mm koja se obrađuje u kvalitetu IT7 sa položajem tolerancijskog polja H. Oznaka Æ 40g6 (sl.20.2) odnosi se na osovinu nazivnog prečnika 40 mm, koji se obrađuje u kvalitetu IT6 sa položajem tolerancijskog polja g.

Ako se kotiranje vrši simbolima ISO sistema onda je potrebno dati njihove brojčane vrednosti odstupanja u posebnoj tablici po mogućnosti u blizini zaglavlja (sl. 20.1). Ponekad se iza oznake tolerancije simbolima navodi odgovarajuća nazivna odstupanja (sl. 20.2). Na primer, Æ 40H7 , pri čemu su navedeni gornje i donje nazivno odstupanje za kvalitet IT7 i položaj tolerancijskog polja H za rupu Æ40.

Pri kotiranju tolerisanih mera brojčanim vrednostima odstupanja se daju u istim jedinicama kao i nazivna mera. Gornje granično odstupanje upisuje se iznad donjeg graničnog odstupanja i za osovinu i za rupu.

Ako su odstupanja različitog znaka i jednakih apsolutnih vrednosti, ispisuje se vrednost odstupanja samo jednom, a ispred njega se stavlja znak ± (s1. 20.3a).

Za visinu brojeva kojima se određuju odstupanja uzima se 0,7 od visine kotnih brojeva. Ako se upisuju oba odstupanja, tada se ona daju sa istim brojem decimala, osim u slučaju kada je jedno odstupanje jednako nuli (sl. 20.3b).

 

 

Slika 20.3

 

Slika 20.4

 

 

 

Slika 20.5

Označavanje sklopova po sistemu ISO predviđa da se posle nazivne mere najpre na­vede tolerancija rupe, a zatim tolerancija oso­vine, razdvojene kosom razlomačkom crtom, ako se radi o sistemu zajedničke rupe (sl. 20.4a), ili pravom razlomačkom crtom, ako se radi o sistemu zajedničke osovine (sl. 20.4b).

Kotiranje uglova koji su tolerisani vrši se na isti način kao i tolerancija dužine. Pri­meri prikazivanja tolerancija uglova dati su na slici 20.5.

 

 

21.     Tolerancije oblika i položaja

 

SIMBOLI ZA ODSTUPANJA OBLIKA I POLOŽAJA

 

Da bi pojedini mašinski delovi bi­li upotrebljivi, ne smeju da odstupaju od željenog oblika, odeđenog položaja ili, pak, od pravilnosti obrtanja. Ovakav zahtev konstruktor saopštava odeđenim simbolima.

 

Sastav oznake tolerancije. Oznaka tolerancije sastoji se iz simbola odstupa­nja, vrednosti tolerancija i slovnog zna­ka polaznog elementa. Slovne oznake polaznih elemenata su velika slova lati­nice. Simboli za pojedina odstupanja dati su u tabeli. Vrednosti tolerancija određuje konstruktor, a izrazavaju se u milimetrima.

 

Način upisivanja oznake tolerancije. Oznaka tolerancije upisuje se u kvadratni okvir (sl. 21.1a). Kvadrat se crta linijom B. Primer: tolerancija paralelnosti 0,1 u odnosu na polazni element A upisuje se prema slici 21.1b.

 

Slika 21.1

 

Slika 21.2

 

Ako je za upisivanje vrednosti tolerancije, odnosno slovnih znakova nedovoljan kvad­rat, koristi se pravougaonik sastavljen iz više kvadrata (sl. 21.1c).

Za odeđenu dužinu područja tolerisanog elementa, posle vrednosti tolerancije, dopišuje se dužina područja. Oznaka na slici 21.1d znači: tolerancija paralelnosti na dužini L = 100 mm iznosi 0,01 mm.

Označavanje elemenata.Tolerisani element označava se prema slici 21.2a, a polazni element prema slici 21.2b. Ako je tolerisani, odnosno polazni element površ, označava se prema slici 21.2c.

 

 

22.     Kvalitet obrađenih površina

 

Pri obradi mašinskog dela ne mogu se izbeći neravnine koje nastaju usled čupanja čestica alatom, kao ni tragovi na zidovima alata za kovanje itd. Međutim, iz raznih razloga traži se da pojedine površi budu manje ili više glatke. Neki od tih razloga su sledeći:

-     smanjenje trenja kod kliznih površi,

-     estetsko oblikovanje (ukrasni delovi),

-     sprečavanje pojava koncentracije napona,

naročito kod delova koji rade pod naizmenicno promenljivim opterećenjem, velikog inten­ziteta i velike učestanosti.

U načelu vazi pravilo: kvalitet obrade povećava se samo dotle dok deo ne postane upotrebljiv, tj. dok se ne postigne neophodan kvalitet obradene površi za pravilnu funkciju dela. Svaka dalja obrada ekonomski je neprihvatljiva.

Ako se obrađena površ posmatra pod mikroskopom veoma uvećana, videće se "brazde" - mikro - geometrijske nepravilnosti u odnosu na geometrijski idealno ravnu površ (sl. 22.1). Za posmatranje i merenje hrapavosti koristi se tzv. efektivni profil (sl. 22.2) na dužini l.

 

 

Slika 22.1

 

Slika 22.2

Srednja aritmetička vrednost odstojanja svih tačaka efektivnog profila od srednje linije m može se priblizno izračunati po obrascu:

 Ra =              i predstavlja srednje odstupanje profila.

Konstruktor, znajući funkciju dela koji konstruiše, propisuje stepen hrapavosti pojedinih površi i to saopštava korišćenjem pogodnih, standardom usvojenih oznaka. Te oznake sastoje se iz kukica i vrednosti koje definišu glavni kriterijum hrapavosti.

Osnovni oblik kukice prikazan je na slici 22.3 gde su označene njene osnovne mere.

 

 

Slika 22.3

 

Slika 22.4

 

Ako je reč o površi koja se obrađuje skidanjem strugotine, kvalitet hrapavosti označava se korišćenjem zatvorene kukice (sl. 22.4a).

Za označavanje kvaliteta hrapavosti površi obradene bez skidanja strugotine koristi se otvorena kukica sa dodatkom kružica (sl. 22.4b). Iste kukice koriste se i za označavanje zahteva da data površ treba da bude ostavljena u stanju koje je nastalo u prethodnom procesu bez obzira na način obrade. U ovom sluačju kukici se ne dodaje nikakva oznaka.

 

 

Slika 22. 5

 

Kada treba označiti specijalne karakteristike površi, dužem kraku bilo kog oblika kukice dodaje se nastavak čija dužina zavisi od dužine reči koja se upisuje iznad njega (sl. 22.5).

 

 

23.     Preseci mašinskih delova

 

U mašinskoj praksi često se susreću mašinski delovi koji imaju udubljenja, rupe, otvore i supljine u kojima se "skrivaju" i složeni oblici. Da bi se nacrtali takvi (zaklonjeni) oblici trebalo bi koristiti isprekidane linije (oblike E ili F). Kod jednostavnijih oblika to ne bi izaz­valo teskoće, ali ako bi se prikazivali složeniji oblici, tada bi crtež sa mnoštvom isprekidanih linija često bivao nejasan. U takvim slučajevima koristi se postupak koji doprinosi pojašnjenju crteža. Objasniće se način na koji se to izvodi.

Predmet se "seče" na pogodnom mestu i na pogodan način. Odsečeni deo, blizi posmatraču, "odbaci se" da bi se "otkrile" zaklonjene ivice, a preostali deo projicira se na uobičajeni način.

Da bi se presek označio, koristi se šrafura koja simbolički označava trag testere koji bi nastao stvarnim sečenjem predmeta.

 

Vrste preseka

 

  1. Pun, simetričan presek primenjuje se kod delova koji imaju bar jednu ravan simetrije. Presek koji se dobije pomoću presečne ravni paralelne sa frontalnicom, crta se u izgledu "a" i zove se frontalni presek (sl. 23.1).

 

Slika 23.1

 

  1. Polupresek se primenjuje kod delova koji imaju bar dve, međusobno upravne, ravni simetrije (sl. 23.2). Nastaje isećanjem cetvrtine dela i projiciranjem preostalog dela na uobičajen način. Polovina slike koja se crta u preseku crta se desno od ose simetrije i1i ispod nje.

Na polovini slike koja prikazuje spoljašnji izgled ne crtaju se zaklonjene konture (isprekidane linije). Kotiranje unutrašnjeg pecnika vrši se pomoću kotne linije sa strelicom na strani preseka.

Na graniči između spoljašnjeg izgleda i preseka ne crta se puna linija jer je ovde zamisljeni a ne stvarni presek. Osna linija je linija razgraničenja preseka i izgleda.

 

Slika 23.2

  1. Presek sa više paralelnih ravni. Ako su detalji predmeta, koje treba pokazati u preseku, tako poredani da se jednom ravni ne mogu preseći, koristi se presek sa dve ili više paralelnih ravni (sl. 23.3). Predmet se postavlja tako da su ravni preseka paralelne sa projekcijskom ravni na koju se predmet projicira.

Ovaj presek neki autori nazivaju stepenasti presek. S obzirom na to da je ovo zamisljeni presek, mesta promene pravca sečenja ne projiciraju se kao linije, već se presek svodi na pun presek.

 

Slika 23.3

 

  1. Delimični presek. Katkad je potrebno pokazati u preseku samo pojedine detalje predmeta. Tada se crta delimični presek (sl. 23.4). Presek se ograničava linijom tipa C ili D.

 

Sl 23.4

 

  1. Uzastopni mestimični poprečni presek. Kada je potrebno pokazati poprečni profil predmeta, to se postiže na sledeći način. Predmet se preseče pomoću poprečne presečne ravni, a dobijeni presek obrne se za 90° da bi se doveo u ravan crteža. Sam presek može da se nacrta van mesta preseka u naznačenom pravcu (sl. 23.5a), na samom mestu preseka (sl. 23.5b), ispod mesta preseka (sl. 23.5c) i na mestu prekida (sl. 23.5d). Ako to prilika zahteva, presek se može nacrtati i na bilo kom mestu na crtežu, ali je pri tom potrebno označiti mesto preseka i njegovu oznaku velikim slovima latinice.

 

 

Slika 23.5

 

 

24.     Veze mašinskih elemenata - navojne veze

 

Zavojnica je prostorna kriva koju opisuje tačka kad se kreće po omotaču valjka, vršeći složeno kretanje. Pri ovom kretanju tačka se istovremeno kreće kružno oko ose valjka i translatorno u pravcu paralelnom sa osom (sl. 24.1).

Ako bi se omotač valjka sa zavojnicom razvio dobio bi se pravougli trougao čija je jedna kateta jednaka obimu osnove valjka d x p, a druga kraku zavojnice (P). Ugao (a) zove se ugao zavojnice. Na slici 24.1 prikazana je konstrukcija zavojnice.

 

 

Slika 24.1

 

Slika 24.2

Ako se duž zavojnice ureže žljeb odeđenog profila, dobija se navoj. Prakti­čno, navoj se dobija rezanjem ili valjanjem. Kada se navoj preseče jednom ravni duž ose, dobija se profil navoja. Navoj se sastoji iz više navojaka istog oblika i dimenzija. Može biti: spoljašnji - navoj vijka i unutrašnji - navoj navrtke (sl. 24.2). Sem toga, navoj može biti desni i levi.

Kada se vijak obrće u smeru kazaljke na časovniku i pri tome se uvrće u navrtku i udaljuje se od posmatrača, tada je to desni navoj (pravac posmatranja je obrtna osa vij­ka). Kada se vijak obrće u suprotnom smeru od smera obrtanja kazaljke na časov­niku i pri tome se uvrće u navrtku udaljujući se od posmatrača, tada je to levi navoj.

Navoj može imati jedan početak - jednostruki navoj ili više početaka - višestruki navoj. Rastojanje između dveju istorodnih tačaka susednih navoja zove se korak navoja P. Rastojanje između istorodnih tačaka jednog navojka zove se hod navoja h.

U zavisnosti od vrste profila navoja izvršena je njihova standardizacija i podela. Neki od njih su: metrički, trapezni, Vitvortov, Vitvortov cevni, kosi, obli i Edisonov navoj.

 

Crtanje, kotiranje i označavanje navoja.

 

Slika 24.3

Pravi izgled navoja teško je nacrtati i zbog to­ga se prikazuju uprosćeno (sl. 24.3). Cilindar koji ograničava dno spoljašnjeg navoja, odnosno prolazi kroz vrhove navojaka unutrašnjeg navoja, ne vidi se, pa se crta tankom linijom (B) u vidu 3/4 kružnice.

Da bi se istakla razlika među različitim navo­jima, ispred nazivnog prečnika (d) stavlja se oznaka vrste navoja: M - metrički, Tr - trapezni, R - cevni itd. Kod trapeznog, kosog i cevnog navoja, kao i kod metričkog finog navoja označava se i korak navoja.

Kada se kotira levi navoj, tada se iza podataka o navoju dodaje reč "levi". Rupe za navoj prikazuju se i kotiraju u prema slici 24.4, pri čemu se dubina rupe uvek kotira. Navoj nazivnog prečnika ispod 5 mm, kao i otvori sa presovanim navojem kotiraju se uprošćeno kako je dato na slici 24.5.

 

Slika 24.4

 

Slika 24.5

Vijak i navrtka

S obzirom na različitost namene, vijci i navrtke se izraduju u različitim oblicima i sa različitim dimenzijama koje je standardizovao JUS.

U daljem izlaganju ovde ce biti reči o najčešće korišćenim oblicima vijaka i navrtki, a ostali oblici izučavaće se u mašinskim elementima.

Osnovne geometrijske veličine vijka sa šeštostranom glavom date su na slici 24.6.

Konstrukcija šestostrane navrtke i njene geometrijske veličine pokazana je na slici 24.7. Vijci i navrtke označavaju se na način koji je propisao JUS.

Primer: Vijak M24.JUS M.B 1.050 i navrtka M24 JUS M.B 1.600.

 

Slika 24.6

 

Slika 24.7

 

 

25.     Veze mašinskih elemenata - veze klinom

 

Klinovi su mašinski elementi kojima se ostvaruje čvrsta razdvojiva veza. Postavljaju se između (uzdužni klin) ili kroz druge mašinske elemente (poprečni klin) u cilju njihovog međusobnog spajanja. Primenjuju se kod spajanja remenica, spojnica, zupčanika i drugih obrtnih delova sa vratilom.

 

Slika 25.1

Na slici 25.1 prikazana je veza vratila i glavčine dela koji se spajaju uzdužnim klinom sa nagibom.

Detaljnije o vezi klinom i klinovima se izučava u predmetu mašinski elementi. Veze žljeba na vratilu i u glavčini koji se spajaju mogu biti:

a)    uzdužnim klinom sa nagibom,

b)   uzdužnim klinom bez nagiba,

c)    segmentnim klinom

 

 

26.     Uprosćeno crtanje - zupčasti prenos

 

Zupčasti prenos primenjuje se kada se traži tačan (prenosni) odnos ugaonih brzina u toku rada zupčastih parova, u slučaju manjih rastojanja između pogonske i radne mašine. Prenos se ostvaruje pomoću jednog ili više zupčastih parova.

Zupčasti par sastoji se iz dva nazubljena dela - zupčanika, čiji zupci naizmeničnim uzajamnim dodirivanjem - "sprezanjem" prenose obimne sile i kretanje sa jednog vratila na drugo ili pretvaraju obrtno kretanje u translatorno, odnosno translatorno u obrtno. Zupčanici koji pripadaju jednom zupčastom paru nazivaju se spregnuti zupčanici.

Kod zupčastog para razlikuje se predajni (pogonski) i prijemni (gonjeni) zupčanik. Sve oznake predajnog zupčanika nose indeks "1", a oznake prijemnog zupčanika indeks "2".

Zupčanik se sastoji iz tela zupčanika i ozubljenog venca. Zupci su po visini ograničeni temenom površi, a međuzublja po dubini podnožnom površi. Dužina zubaca ograničena je čeonim površima.

Profil zubaca može da bude evolventni i cikloidni (u poslednje vreme javljaju se i drugi profili - profil Novikova, na primer).

Osnovni princip pri uprošćenom prikazivanju zupčanika (izuzev u preseku duž obrtne ose) je da se zupčanik prikazuje kao pun, bez zubaca, ali sa oznakom deone površi.

U punom preseku (duž obrtne ose) zupčanik sa pravim zupcima prikazuje se sa dva naspramna zupca koji nisu u preseku. Isto pravilo važi i u slučaju ozubljenja koje nije sa pravim zupcima ili je sa neparnim brojem zubaca.

 

Slika 26.1

Na ozubljenom vencu cilindričnog zupčanika uočavaju se deona, temena i podnožna kružnica pa, prema tome, i njihovi prečnici: deoni do, temeni dk i podnožni df (sl. 26.1).

Deona površ crta se i u izgledu i u preseku tan­kom crta-tačka-crta linijom, prilikom projiciranja zupčanika zracima upravnim na obrtnu osu tankom kružnom crta - tačka - crta linijom, kada su projek­cijski zraci paralelni sa obrtnom osom (sl. 26.2).

Podnožna površ prikazuje se samo u preseku. U slučaju da može doci do zabune, podnožna površ se prikazuje i u izgledu (bez preseka) kao tanka neprekidna prava ili kružna linija (sl. 26.3).

Pravac zubaca ili letve u odnosu na površinu zupca, u projekciji paralelnoj sa osom zupčanika, prikazuje se pomoću tri tanke pune linije odgovarajućeg oblika i pravca (sl. 26.4).

Ako su prikazani spregnuti zupčanici, pravac zubaca se prikazuje na jednom zupčaniku.

 

 

 

 

Slika 26.2

 

Slika 26.4

 

 

 

Slika 26.3

 

 

 

27.     Uprošćeno crtanje - lančani prenos

 

Lančani prenosnik u osnovi čine lančanici koje u međusobnu spregu dovodi lanac kao posredni element.

Lančanik se uprošćeno crta kao na slici 27.1, a lančani prenosnik kao na slici 27.2. I ovde važe pravila propisana za zupčaste prenosnike i njihove elemente.

Kao i kod zupčastog prenosnika, čiji su elementi zupčanici, kod lančanih prenosnika nema proklizavanja ni u slučaju preopterećenja.

 

 

Slika 27.1

 

 

 

Slika 27.2

 

 

 

 

28.     Skiciranje mašinskih delova - izrada skice

 

Kao što je ranije rečeno, skica je tehnički crtež izrađen slobodnom rukom uzimajući u obzir sva pravila tehničkog crtanja. Skica može nastati po zamisli konstruktora, ili na osnovu predmeta koji treba skicirati radi neposredne upotrebe ili izrade crteža detalja (priborom). Na osnovu skice mogu se crtati crteži detalja i sklopa.

Pri crtanju skice neophodno je pridržavati se postupnosti tj. potrebno je (sl.28.1):

  1. proučiti predmet koji treba skicirati tj. izvršiti analizu oblika i mera predmeta. Upoznati funkciju predmeta i svrhu kojoj služi. Odrediti materijal i proučiti način izrade. Sve to pribeleziti;
  2. odrediti neophodan broj izgleda predmeta;
  3. izabrati glavni izgled;
  4. odrediti da li predmet crtati u preseku i u kom preseku;
  5. odrediti format hartije za buduću skicu kao i približnu razmeru vodeći računa da skica bude jasna i pregledna. Pri izradi skice neophodno je odvojiti mesto za zaglavlje;
  6. nacrtati osne linije, ako se skicira predmet koji ima obrtne površi ili ravni simetrije (1).
  7. tankim linijama nacrtati gabaritne okvire za izgled predmeta (2), vodeći računa o mestu za kotiranje;
  8. nacrtati spoljne konture predmeta debelom linijom (3);
  9. nacrtati unutrašnje konture predmeta (otvore, žlebove itd.) koristeći neophodne preseke (4);
  10. nacrtati kotne linije, vodeći računa da se unesu sve kote potrebne za izradu predmeta (5);
  11. izvršiti tačna merenja predmeta i mere uneti u sl. 28.2 skica (6). U toku ovog postupka vršiti provere tačnosti unetih mera;
  12. uneti oznake za kvalitet hrapavosti površi;
  13. popuniti zaglavlje;

 

Slika 28.2

  1. izvršiti kontrolu skice.

 

 

 

 

Slika 28.1

 

 

 

 

29.     kompjuterska grafika

 

Nagli razvoj računarske tehnike i pad cena komponenti računara uslovili su poslednjih godina sve veću primenu računara u oblasti upravljanja proizvodnjom, a posebno u oblasti automatizacije konstruisanja proizvoda, obrade i skladištenja podataka o proizvodu, kao i dobijanje ostalih tehnoloških informacija za definisanje i upravljanje procesom obrade. Računar se pri tome različito koristi i opterećuje, u zavisnosti od primenjenog sistema za obradu podataka (software).

Da bi se u potpunosti iskoristile mogućnosti računara u oblasti konstruisanja, bilo je potrebno razviti sisteme sa kompjuterskom grafikom koji predstavljaju prelaz ka savremenim CAD sistemima (COMPUTER AIDED DESIGN). To su sistemi za razvoj i konstrukciju proizvoda.

Izlaz iz CAD sistema su podaci o konstrukciji proizvoda koji su istovremeno ulaz za CAP i CAM sisteme. Na taj način preko CAD sistema ostvaruje se međupovezanost (interakcija) osnovnih funkcija za upravljanje procesom proizvodnje.

CAD sistem čine čovek, hardver, sistemski softver i CAD softver. Čovek, odnosno konstruktor je, ²mozak sistema² koji koristi hardver i softver u cilju dobijanja optimalnog konstrukcijskog rešenja uz najmanje troškove.

U zavisnosti od namene razlikuju se CAD sistemi za:

  1. dvodimenzionalno crtanje (2D), i
  2. CAD sistemi na bazi trodimenzionalnih (3D) modela koji mogu biti linijski ili zapreminski.

 

Primenom 2D sistema omogućava se dobijanje crteža obrtnih delova, delova od lima, prizmatičnih delova, integralnih kola itd.

Kod 3D sistema konstruktor može da vrši obrtanje predmeta, translaciju, zumiranje (približavanje), dodavanje, oduzimanje, izradu preseka i izgleda iz bilo kog pravca posmatranja itd.

 

 

PRILOG

 

1.       Obaveze za maŠinske tehniČare pre izlaska na ispit:

Slika 1

 

 

I.          grafiČki rad

 

¨    Nacrtati potreban broj pravouglih izgleda modela od  do ‚ (izabrati jedan model).

¨    Crtati svaki model na formatu A4 hamera olovkom. Nacrtati zaglavlje za crtež detalja.

¨    Izvršiti kotiranje tako da deo bude dimenziono potpuno određen. Označiti kvalitet obrade i tolerancije oblika prema svom izboru.

 

 



 
     

 

 

‚

 

 

 

 

 

II.         GRAFIČKI RAD

 

¨    Za date podatke iz tabele (varijantu izabrati samostalno) treba nacrtati razdvojivu vijčanu vezu datu na donjoj slici u sva tri izgleda.

¨    Koristiti i podatke date na slikama 24.6 i 24.7.

¨    Crtati na formatu A3 (olovkom) sa osnovnim zaglavljem i sastavnicom.

¨    Razmeru usvojiti tako, da crtež bude pregledan.

 

 

Varijanta

d

d1

d2

Varijanta

d

d1

d2

1

16

25

30

6

20

15

35

2

20

18

30

7

24

24

30

3

24

16

30

8

16

30

25

4

30

20

30

9

20

15

40

5

16

20

35

10

24

30

20

 

 

 

 

 

2.       OBAVEZE ZA SVA ZANIMANJA TREĆEG STEPENA pre izlaska na ispit:

 

¨    Uraditi II grafički rad kao za mašinske tehničare.

 

 

social media button generator

logo

Ко је на мрежи: 56 гостију и нема пријављених чланова

Актуелна дешавања

FON Hakaton 2017.

logo

FON HAKATON

 

Ako si IT entuzijasta i spreman si da napraviš još jedan korak ka svetlijoj budućnosti, FONIS i Istraživačko – razvojni centar u saradnji sa kompanijom SBB organizuju četvrti po redu FON Hakaton, tradicionalno takmičenje u programiranju za mlade.
Pored Hakatona ove godine takmičari će imati mogućnost da učestvuju na potpuno novom delu projekta pod nazivom
Tech Challenge, gde će imati priliku da prikažu svoju kreativnost i predlože inovacije vezane za poslovanje kompanije partnera.

FON Hakaton će se održati 31. marta i 1. aprila u prostorijama Istraživačko-razvojnog centra Fakulteta organizacionih nauka.
Takmičari će dobiti šansu da u timovima od 3 ili 4 člana, pokažu svoje znanje, ideje i da u roku od 24 časa reše realan problem iz oblasti održivog razvoja.

Prijave za Hakaton i Tech Challenge su po prvi put otvorene za sve mlade od 16 do 26 godina iz Srbije i regiona, i trajaće do 26. marta u ponoć. Učesnici Hakatona će biti odabrani na osnovu popunjene prijave i testa njihovih programerskih veština, a učesnici na delu pod nazivom Tech Challenge samo na osnovu prijave koja se nalazi na sajtu projekta.

FON Hakaton inspiriše srednjoškolce i studente da usavrše svoja znanja i veštine radom na projektu koji direktno utiče na poboljšanje različitih aspekata poslovanja partnera i života ljudi. Učesnici time stiču korisna iskustva koja će im biti od velikog značaja za napredak u karijeri i profesionalno usavršavanje. Projekte koje timovi budu osmislili i realizovali ocenjivaće stručni žiri čije mišljenje i iskustva će takmičarima omogućiti da na pravi način usavrše svoje sposobnosti u budućem radu.

Prezentacija završnih aplikacija timova održaće se 1. aprila u večernjim časovima nakon čega sledi svečana dodela nagrada.
Iskoristite svoju šansu, prijavite se na vreme i steknite jedno nezaboravno iskustvo!

Više informacija o samom takmičenju i prijave za oba dela projekta možete pronaći na sajtu: http://www.hakaton.fonis.rs/.

FON Hakaton,light up your future!


Распоред полагања завршних, матурских и специјалистичких испита у априлском испитном року за ванредне ученике

ПЕТАК 21.04.2017.

ЗАВРШНИ ИСПИТИ ( III СТЕПЕН)
ЗАНИМАЊЕ КОМИСИЈА ВРЕМЕ

МЕХАНИЧАР ОПТИКЕ

Члан – Ненадић М.

Члан – Матовић Ј.

Председник- Јовичић Љ.

1130

Кабинет   Опт.

МАТУРСКИ ИСПИТИ (IV РАЗРЕД)
ПРЕДМЕТ ЗАНИМАЊЕ КОМИСИЈА ВРЕМЕ

СРПСКИ ЈЕЗИК И

КЊИЖЕВНОСТ

(писмени)

ТО

Члан- Ђоровић Т.

Члан-Зелић К.

Председник- Јовичић Љ.

1515

Учионица 12

ФОТОГРАФИЈА

(изборни)

ТО

Члан-Михаиловић М.

Члан- Кнежевић М.

Председник- Јовичић Љ.

1415

Учионица 6

ОПТИКА НАОЧАРА

(изборни)

ТО

Члан-Кнежевић М.

Члан- Крњајић М.

Председник- Јовичић Љ.

1330

Учионица 6

ПРАКТИЧНА НАСТАВА

ТО

Члан-Ненадић М.

Члан-Јовановић З.

Председник- Јовичић Љ.

         1200

Кабинет Опт.

СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ ИСПИТИ (V СТЕПЕН)
ЗАНИМАЊЕ КОМИСИЈА ВРЕМЕ

МЕХАНИЧАР ТЕРМОЕНЕРГЕТСКИХ

ПОСТРОЈЕЊА

Члан –   Раичевић З.

Члан – Гачић З.

Председник- Јовичић Љ.

1000

Кабинет ТМЕ

ИНСТАЛАТЕР ГРЕЈАЊА И КЛИМАТИЗАЦИЈЕ

Члан –   Раичевић З.

Члан – Гачић З.

Председник- Јовичић Љ.

1030

Кабинет ТМЕ

ПРЕЦИЗНИ МЕХАНИЧАР

Члан – Ненадић М.

Члан – Матовић Ј.

Председник- Јовичић Љ.

1100

Кабинет ТМЕ

Самир Хоџић

Координатор за образовање одраслих

 


Светосавска академија 2017.година

кликните на слику да би погледали видео материјал

sveti sava 2017.


 

Осмацима од срца

osmacima od srca

 

 

Осмацима од срца


Савети за упис у средњу школу. Припремили чланови драмске секције Техничке школе "Нови Београд" уз стручну помоћ Тијане Совиљ - психолога и Тање Ђоровић - професорке.

 

 

Кликните на слику и погледајте филм!

 


Упис у 2016/2017.годину

Упис у 2016/2017.годину


Упис је  5.07. и  6.07.2016.  од 8-15 ч            I  уписни круг
             8.07.2016.              од 8-15 ч            II уписни круг, уколико је остало непопуњених места

Документа потребна за упис:

1.       Пријава за упис

2.       Оригинално уверење о обављеном завршном испиту, оригинално сведочанство о завршеном основном образовању
          и оригинална сведочанства озавршеном VI, VII и   VIII разреду
3.       Извод из матичне књиге рођених

4.       Лекарско уверење о испуњавању здравствених услова који су прописани за образовни профил за који се конкурише


ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛИ:


Машински техничар за компјутерско конструисање  / 30
Техничар машинске енергетике                                  / 30
Техничар оптике                                                           / 30
Механичар грејне и расхладне технике                      / 30  трогодишње занимање
Механичар оптике                                                        / 30  трогодишње занимање

детаљније на страниси УПИС.


"Покажи свој таленат" 2016.год

pokazi svoj talenat2016
 И ове године, као и претходних пет, уживали смо у програму који су припремили професори и ученици  наше школе на смотри  "Покажи свој таленат". На крају су проглашени победници, али, као и увек, победили су сви: и они који су најбоље певали и играли, и они који су најбоље победили трему, и они који су својим вежбањем, гласом и енергијом унели добре вибрације у живот школе. Ко није био са нама, може да погледа снимак који су урадили наши пријатељи из Српске научне телевизије.
 
 
 
 

Кликните на слику и погледајте филм!